Način na koji se donosi zakon o lokalnim i pokrajinskim izborima isti je kao i u slučaju ustava. Izostaje javna rasprava iz čega zaključujemo da vladajuće stranke žele da zakon, pred naredne izbore, u internom dogovoru prilagode svojim potrebama i da uvedu takva pravila koja će, u najvećoj mogućoj meri onemogućiti LDP da participira u pokrajinskim i lokalnim vlastima.

Strah je opravdan, jer od poslednjih izbora, zabeleženo je da jedino raste rejting LDP-a, što je razumljivo, jer LDP predstavlja jedinu alternativu u Srbiji.

Vrhuške svih ostalih stranaka savršeno funkcionišu u opštoj koaliciji gde su vlast i opozicija samo maske na srpskoj političkoj sceni. Podnošenje zahteva za nepoverenje vladi od strane Srpske Radikalne Stranke i potonje povlačenje istog, kao i prethodno kratkotrajno predsedavanje skupštinom Tomislava Nikolića, dobro su obavljeni poslovi profesionalnih opozicionara i patriota, koji su uvek spremni da odigraju ulogu strašila ili lokalnog siledžije u odnosu na koga bi nam, nekada Milošević, a sada Koštunica delovali sasvim prihvatljivo. To je profesija od koje se živi ugodno, bez preuzimanja odgovornosti, a uz obilatu materijalnu nadoknadu. Po zakonu o finansiranju stranaka, SRS dobija oko 145.000 evra mesečno, što ih, uz famozne putne troškove, čini najvećim političkim parazitom Srbije.